Često se zapitam koliko nam treba da pokrenemo sebe da uradimo neke stvari. Neke ljude je prosto nemoguće motivisati, kao da nema strasti u njima. Znam neke osobe koje bi rado pisale blog i znam da veoma dobro pišu, ali jednostavno ne žele da se upuštaju u nešto što im je strano. Da li je to zbog straha ili manjka motivacije ne znam, ali sam siguran da većina ljudi zažali u određenom periodu života što nije drugačije postupila kada su imali šansu.
Poznata je rečenica “Sjutra ćemo”, ali to sjutra nikad ne dolazi. Kada se želi preduzeti neka akcija to se radi odmah, barem se počne planirati i razrađivati. Najteže se pokrenuti, jer većina ne vjeruje u svoje sposobnosti. Jednom kada napraviš korak naprijed uviđaš da si možda sposobniji za neke stvari i da se one lako uče ako im posvetiš svoje vrijeme. Lijepo je to napisa Srđan Vukčević u svom blog postu “Nikada sebe nisam smatrao talentovanim za bilo što. Ono što sam kod sebe gradio čitavog života jeste ideja da se pokretom, akcijom, treningom može postići sve.”
Sjećam se kada sam napravio blog, nijesam baš bio upoznat sa tehničkim dijelom i funkcionisanjem platforme. Prvo sam pomislio da se neću snaći u toj dimenziji, ali onda sam naša malo vremena i počeo da istražujem. Brzo sam ukapirao kako stvari funkcionišu bez pomoći nekog sa strane. Mnogo toga moramo naučiti sami. Stvar je u tome što se uči tako što morate da probate, pa ponovite, pa opet ponovite… Ako hoćete da naučite da vozite morate pokrenuti automobil, ako hoćete da naučite da skačete iz aviona sa padobranom morate skočiti, ako hoćete da pokrenete biznis morate otvoriti preduzeće. Zato vas pitam, kada ste posljednji put uradili nešto prvi put?
Evo upravo